Vesti iz Srbije

Afera Belivuk bi mogla ozbiljno da uzdrma režim!

U intervjuu za novine „Nova“, Sanda Rašković Ivić, potpredsednica Narodne stranke, govorila je zašto misli da ministar Nebojša Stefanović dozvoljava Vučiću da sa njim „briše pod“. Podržala je predlog predsednika Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa o opoziciji u jednoj koloni, ukoliko do izbora uopšte i dođe, jer smatra da je pred ovakvim režimom kategorički imperativ opozicije da nastupi zajedno i da zaboravi na razlike.

Kako komentarišete iskaz Veljka Belivuka i njegove navode o vezama sa Aleksandrom Vučićem?

To je tema na kojoj ovaj režim može ozbiljno da se uzdrma, međutim, odmah moram da se ogradim i da kažem da Belivukov iskaz nije inicijalna kapisla, ni krunski dokaz, već je samo još jedan deo u mozaiku veza režima Aleksandra Vučića sa ovom mafijaškom organizacijom. Moramo da imamo na umu da je klan nastao za vreme ove vlasti i da bez te podrške nije bilo moguće da se toliko uveća u svojoj moći, da preuzme tribine, reketira, da drži obezbeđenje u klubovima. Svi znamo da je klan davao usluge režimu, da je sredio tribinu da se ne viče protiv Vučića, da je odigrao svoju ulogu na gej paradi da ne izađu navijači, da je dejstvovao na građanskim protestima prošle godine… Ove stvari koje je Belivuk rekao o njegovom sastajanju sa Vučićem i vezama preko Nedića, tu ostaje da se istraži. Mislim da je do Belivukovog pada došlo zbog mafijaško-partijskog obračuna u okviru SNS-a, a ne zato što su institucije radile svoj posao. Da je delovala pravna država, oni ne bi mogli ni toliko da porastu. Tome u prilog govori i to što Vladimir Đukanović kaže da je deo vlasti pomogao formiranje Belivukovog klana, a ako on to kaže, onda je sigurno tako.

U tom kontekstu Đukanović je gostujući na Pinku spomenuo pitanje odgovornosti Nebojše Stefanovića?

Nebojša Stefanović je čovek koji ima puno putera na glavi, jer da ga nema, onda bi sigurno odreagovao na to da predsednik Vučić i SNS njime „brišu pod“ već neko vreme. Čovek kojem je savest čista to ne bi podneo, ustao bi i odstupio. On to ne čini jer kupuje vreme. Ili je do grla u mafijaškim poslovima ili se plaši da bi mogao da izgubi života, a možda i jedno i drugo.

Mislite da je njegov život pod znakom pitanja?

Mogao bi da bude i život u pitanju, ovo su teške stvari. Ovo su stvari zbog kojih leti glava. E, sad, ima i toga da treba naći nekog zgodnog ko se namestio i već je bio u blatu do grla, da bi bio žrtvovan, a to je način i da ovi drugi, koji su dobrano zagazili u blato, budu spaseni. I Dumanović i mnogi drugi su govorili o vezama Stefanovića sa ovim klanom, te veze sigurno postoje, ali mislim da on nije jedini koji treba da strada u ovoj celoj priči. Mislim samo da bi njega Aleksandar Vučić vrlo rado žrtvovao i mislim  da on sada pušta Đukanovića da izvuče nekoliko ljudi koji su povezani sa klanom da bi tako poentirao. I da bi on i njegova porodica pokazali nekakvu čistotu i da nemaju nikakve veze sa klanom.

A kako vidite reakciju predsednika na celu priču?

Mi smo već svi umorni od Vučićevih obraćanja naciji i od njegovih suđenja na televiziji Pink. Zaista se slažem sa profesorom Vuletićem koji kaže da bi tužilac, da ima i zrno profesionalnosti, slušao predsednika. Toliko pominjanje i njega i njegovog brata, sina i kumova zaslužuje da predsednik bude saslušan, ali ne preko poligrafa, nego ozbiljno u tužilaštvu.

Mislite li da će priča sa Belivukom imati epilog?

Još se uvek nadam da hoće, ali ako bih bila sasvim iskrena, ja stvarno ne znam koji bi to institucionalni mehanizam građani i opozicija mogli da pokrenu kako bi se pokrenula priča o vezama mafije i vlasti. Tužilac čeka Vučića da se on obrati naciji preko televizije Pink, umesto a ga istog časa pozove na razgovor o ovome što je Belivuk izneo. Trebalo bi formirati paralelnu komisiju u kojoj bi bili najbolji advokati, tužioci, istražitelji. Oni bi vodili paralelnu istragu o Belivukovom klanu, ali ne samo o ovome za šta se tereti, već za širu stvar. Kako je klan nastao, kako je rastao… Očigledno je da je Belivuk član SNS-a od 2011. godine, da je klan jačao, da je dobio sve što je dobio upravo sa dolaskom ove vlasti.  

Kako vam izgleda dijalog o izbornim uslovima?

Vlast ima dva puta, ili da relaksira stvari i izađe u susret zahtevima opozicije pod posredstvom evroparlamentaraca ili da čuva svoju vlast. Oslobađanje medija moglo bi da izazove veliki potres. Kad bi oni sad pustili pravedno i normalno izveštavanje, onda bi došli u situaciju da ljudi možda promene mišljenje o neprikosnovenosti i nepogrešivosti predsednika i da se malo zapitaju o svemu šta se radi. To je velika zamka za njih i ne znam da li će se odlučiti na čuvanje vlasti sa zameranjem međunarodnom faktoru ili će prikazati sebe kao nekog ko je vrlo otvoren i sa visokim demokratskim kapacitetom, pa će ipak nešto da puste.

Vaš stranački kolega Vladimir Gajić, barem prema izjavama na društvenim mrežama, bliži je ideji bojkota nego izlaska na izbore pod ovakvim uslovima. Kakav je vaš stav po tom pitanju?

Ja razumem gospodina Gajića, ali mislim da bi režimu bojkot odgovarao, jer ovako rade šta hoće. Evo, nema sada nikog u skupštini ko bi mogao da osnuje anketni odbor za slučaj „Belivuk“. Mi na taj način puštamo vlast da zavrti još jedan krug i da radi šta hoće. Svrha bojkota je bila da se vlast prodrma i da pokušamo da dobijemo koliko-toliko neke normalne uslove. JA sam realista i znam da nam neće dati sve ono što smo tražili, jer da možemo da dobijemo sve te uslove, ne bi bilo potrebe da o tome pričamo. Ovako, pošto ništa nije normalno, onda mislim da je najvažnije oslobađanje medija, ali ne samo kroz formalno prisustvo opozicije, nego i pravedno i istinito izveštavanje o svemu onom što se u ovoj državi dešava, a ne propaganda. Tražimo još i transparentnost finansiranja, zabranu funkcionerske kampanje, voleli bismo kad bi izbori bili razdvojeni, ali usaglasićemo stavove sa kolegama iz opozicije. U ovom trenutku kad je belodano jasno da je vlast slizana sa mafijom, da je rodila ovu mafijašku organizaciju i da ju je podizala, mislim da je jedinstvo opozicije i u reakcijama i u nastupima bez obzira na naše različitosti u ovom trenutku neophodno.

Dragan Đilas je rekao da ako ne bude fer izbora idu protesti, a ne bojkot, a da ukoliko ih bude, opozicija treba da izađe u jednoj koloni. Šta mislite o tome?

Ja bih se sa tim složila. Bez obzira na naše različitosti, ta opasnost koja preti celoj državi od ovog režima jeste kategorički imperativ da nastupamo zajedno i da zaboravimo na razlike.

Click to comment

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Najnovije vesti

To Top