Vesti iz Srbije

Banke sad naplaćuju ono što nisu do sada!

Kriza izazvana koronavirusom zarazila je i bankarski sektor koji je prošle godine zbog dva moratorijuma na kredite, ali i kamatnih stopa koje su na istorijskom minimumu, izgubio značajan deo prihoda. S druge strane, mnoge su istovremeno povećale provizije i cene usluga, a neke su počele da naplaćuju i ono što nikada nisu. Doduše, ali i ima i banaka koje nisu menjale provizije, niti su imale promena u delu naplate usluga.

Mnoge od ukupno 24 banke koje posluju na srpskom tržištu, o tome su u poslednje vreme počele da obaveštavaju svoje klijente, a neke od njih mogu da uđu i u Ginisovu knjigu rekorda, imajući u vidu da su cene usluga i duplirale, kao što je recimo u jednoj banci bio slučaj sa održavanjem tekućih računa.

S druge strane, neke pak naplaćuju skuplje i proveru stanja na bankomatu, SMS obaveštenja, slanje opomena. Posebno interesantno je to što do skora besplatne usluge mobilnog bankarstva, koje su banke reklamirale godinama, sada postale usluge sa provizijom. Praktično plaćanje računa koje je bilo besplatno sada košta od 15 do 20 dinara po računu.

Istina, to nisu uradile sve banke ali ono što većina jeste usvojila, jeste naplata preuzimanja platne kartice kao i uvođenje fiksne naknade kod beskamatnih kredita koji se plaćaju kreditnom karticom.

Takođe, klijenti nekih banaka moraće da plate i odbijene reklamacije, promenu PIN-a na bankomatu pa čak i pogrešno popunjene uplatnice. Skuplji je i dozvoljeni minus, održavanje deviznih računa, koje sada košta mesečno i 300 dinara, a jedna od najvećih banaka na tržištu je objavila i da će od oktobra početi da naplaćuju provizije za priliv penzija iz inostranstva, koji je do sada bio besplatan.

Dobit manja za 200 miliona evra

Građani navode da banke ne biraju sredstva da nadoknade posledice koje im je nanela pandemija i da bi nadležne institucije morale da suzbiju njihovu samovolju. A da je posledica bilo pokazuju i zvanični podaci po kojima su banke prošle godine ostvarile 200 miliona evra manje dobiti pre poreza nego u 2019. godini. I neto prihodi od kamata su im smanjeni za 7,5 milijardi dinara u prošloj u odnosu na pretprošlu godinu, a neto prihodi od provizija i naknada za oko 3,5 milijarde dinara.

Iz NBS, pak, kažu da Zakonom o platnim uslugama je predviđeno je da pružalac ima pravo da korisniku naplati naknadu za pruženu uslugu, a da visina koja se naplaćuje zavisi od njegove poslovne politike kojom on nastoji da bude što konkurentniji na tržištu.

Iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) kažu da ima ima elemenata da NBS reaguje jer je došlo do sunovrata nekih prava potrošača.

– Mi smo se NBS obratili dva puta ali odgovor nismo dobili i posebno ih upozorili na to da neke od banaka naplaćuju naknade za nevažeće reklamacije. To je mera kojom se krši osnovno pravo-pravo na prigovor, jer sada mora da ga plati. Zato NBS mora da ukine ovu ali i još neke mere jer u protivnom na svetskoj bankarskoj mapi bićemo označena kao crna rupa – kaže za „Blic“ Zoran Nikolić, potpredsednik NOPS-a.

On dodaje da NBS treba da preispita i uvođenje kvazikamate na zvanično beskamatne kredite uz pomoć kreditnih kartica.

– Do sada je odloženo plaćanje bilo bez kamata a sada ga banke naplaćuje 50 dinara po jednoj rati pa ako ste nešto kupili za 3.000 dinara na šest meseci, platićete i dodatnih 300 dinara, koji zvanično nisu kamata već fiksna naknada, što je 10 posto skuplje. Kada bi jedna banka sada od toga odustala dobila bi više klijenata i sigurno bi bilo i drugih koje bi krenule njenim stopama – objašnjava Nikolić.

Ideja o promeni banke jeste dobra, kaže za ovaj list Beograđanin M.V. ali je u praksi teško izvodljiva.

– Zbog mog duga po osnovu kredita, kartica, minusa, koji je negde oko 1.200 evra, sprečen sam da napustim banku jer bi morao da namirim sve to. Morao sam da ugasim i svoje devizne račune jer sada održavanje košta 300 dinara mesečno – navodi ovaj Beograđanin.

Inače, prema nekim procenama klijenti bankama u proseku duguju oko 1.000 evra, koje bi morali da izmire ako žele da zatvore račun u određenoj banci. Zbog toga mnogi se ne odlučuju na to već otvaraju nove račune u potrazi za povoljnijom ponudom pa zato postoji i nelogičnost da ima više otvorenih tekućih računa nego stanovnika.

Click to comment

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Najnovije vesti

To Top