Vesti iz Srbije

Belivuk: „Vidi lutko, Meksiko u sred Beograda“

Optužnica protiv grupe Veljka Belivuka koju je tužilaštvo podiglo pre nedelju dana u detalj objašnjava na koji način je ovaj klan sprovodio ubistva, ali ne otkriva ništa o političkoj i policijskoj podršci koju je godinama ova kriminalna grupa uživala i zahvaljujući kojoj je postala jedna od najmoćnijih u Beogradu. Nije jasno ni kako je klan mesecima ubijao tokom istrage, naočigled policije i BIA-е koja je na njih motrila. Jedan od članova klana, koji je progovorio protiv šefova, na ispitivanju u tužilaštvu rekao je da su mu prenete reči Belivuka kako za grupu nema budućnosti ukoliko Nebojša Stefanović izgubi mesto ministra – mada ove reči nisu prenete u optužnici.

KRIK je objavio i detalje optužnice, kao i drugih ključnih dokaza sakupljenih tokom istrage.

„Vidi lutko, Meksiko u sred Beograda, hahaha“, pohvalio se Belivuk svom saradniku poslavši mu fotografiju izmasakriranog tela tek ubijenog protivnika, kako se navodi u optužnici. Mislio je na poznati rukopis meksičkih narko-kartela koji se brutalno obračunavaju sa konkurentima, a koji su Belivuk i saradnici, prema istrazi tužilaštva, iskopirali u Srbiji.

Poruke poput ove, fotografije na kojima su zabeležena ubistva, ali i izjave uhapšenih kriminalaca deo su dokaza na osnovu kojih je tužilac za organizovani kriminal Mladen Nenadić na više od trista strana napisao optužnicu protiv Belivukove grupe koja se smatra jednom od najbrutalnijih u regionu.

Iako tela žrtava nisu pronađena, pošto ih je kriminalna grupa pažljivo uklanjala, tužioci Saša Ivanić i Zoran Babić, koji su vodili istragu, sakupili su različite dokaze koji pokazuju kako su se odigravala ubistva.

Neki od tih dokaza obezbeđeni su radom tužilaštva, a neki velikom srećom – policije zapadnoevropskih zemalja uspele su da „razbiju“ zaključanu komunikaciju članova grupe i da našem tužilaštvu dostave poruke i fotografije koje su kriminalci razmenjivali putem aplikacije „skaj“, a na kojima je zabeleženo kako su mučili i ubijali žrtve.

Tužilaštvo je, sa druge strane, uspelo da ubedi jednog od članova Belivukove grupe, Bojana Hrvatina, da detaljno ispriča kako su se ubistva planirala, ljudi kidnapovali i ubijali. Drugi član, Vojislav Đorđević, opisao je mučenje jednog mladića u kafiću na stadionu Partizana. Još dva kriminalca su u policiji „propevala“ o tome kako je grupa prodavala drogu, ali kada je trebalo da to ponove u tužilaštvu, povukli su sve što su rekli.

Belivukova grupa radila je u okviru većeg kavačkog klana, koji predvodi crnogorski državljanin Radoje Zvicer i koji je u višegodišnjem sukobu sa škaljarskim klanom.

Stoga je grupa, kako piše u optužnici, uglavnom ubijala kriminalnu konkurenciju – članove suprostavljenog škaljarskog klana i saradnike kriminalca Filipa Koraća. Optužnica detaljno opisuje kako je izvršeno pet ubistava i jedno mučenje.

Marko Miljković, Belivukova desna ruka, smišljao je prevare kojima su žrtve namamljivane do mesta gde su ih članovi grupe kidnapovali i prevozili u kuću u beogradskom naselju Ritopek, nedaleko od Dunava. U toj kući su žrtve navodno mučili i ubijali ih često tako što su im glave odsecali sekirom, a zatim tela pažljivo uništavali u višesatnoj uhodanoj proceduri – prvo ih sekli na komade, mleli u mašini, a zatim ostatke u džakovima odvozili do reke i bacili u nju. Sve to, tvrdi tužilaštvo, radili su u skrivenoj prostoriji koju su zvali „klanica“ i u koju su žrtve dovodili kao na traci.

Ubijenima su uzimali telefone i, lažno se predstavljajući, dopisivali se sa njihovim saradnicima – da bi saznali više o njima i namamili narednu žrtvu.

Članovi Belivukove grupe imali su visoku bezbednosnu kulturu – koristili su specijalnu aplikaciju „skaj“ za tajnu komunikaciju, imali su šifrovane nadimke, precizan sistem za uklanjanje tela, a prostorija u kojoj su ubijali žrtve bila je tako dobro sakrivena, da je tužilaštvo i policija kada su prvi put pretresali ovu kuću – nisu pronašli.

– Taj bunker-štek se nalazio kada se uđe u garažu, ispod zadnje police skine se deo, ubaci se šraf debeli koji je stajao tu i poprilično se zapne i otvaraju se velika betonska vrata – objasnio je Hrvatin kako da se pronađe prostorija, koja je, pre ubistava, služila da se u njoj tajno proizvodi marihuana.

U isto vreme, Belivuk i saradnici radili su stvari koje su kompromitovale njihov dobro uspostavljen sistem bezbednosti.

Iako su ekstremno pažljivo i precizno uklanjali tela žrtava, na takav način da tužilaštvo tokom istrage nije moglo da pronađe ostatke, oni su mučenja i ubistva slikali i snimali i čuvali te fotografije. Čak su ih slali svojim neprijateljima – šefovima ljudi koje su ubili.

Za razliku od nekih većih kriminalnih organizacija u kojima je pravilo da šef grupe ne bude direktno uključen u operacije, ovde su, kako tvrdi tužilaštvo, Belivuk i Miljković lično učestvovali u svakom segmentu kriminala.

Dok je deo oko ubistava detaljno objašnjen u optužnici, ona je u ostalim poljima tanka. Deluje da tužilac nije sagradio jak slučaj o tome kako se ovaj klan bavio trgovinom drogom, niti je ozbiljna količina narkotika zaplenjena. Iako je najavljeno da će se država obračunati i sa Belivukovim šefom Zvicerom, on nije optužen.

Ono, međutim, što je značajnije jeste da ova optužnica ne daje odgovor na pitanje ko je sve iz države godinama pomagao i davao podršku ovom klanu da izraste u jedan od najbrutalnijih u regionu. Nije optužen kao član ovog klana nijedan istaknuti policajac, ni političar, iako su mnoge veze koje je Belivuk imao sa ljudima iz države i javno razotkrivene. Zbog ovoga, optužnica je daleko od „remek dela“, kako ju je nedavno opisao predsednik Aleksandar Vučić.

Hrvatin je u svom iskazu tek kratko spomenuo ministra policije Nebojšu Stefanovića kao nekog od čijeg položaja u ministarstvu je zavisio opstanak klana, piše u zapisniku o njegovom saslušanju, mada njegove reči nisu prenete u optužnicu.

– Sada su izbori, ne znamo da li će Stefanović da ostane ministar, ako ne ostane možemo svi da kupimo prnje i da letimo, da idemo iz ove zemlje – navodne su reči Belivuka koje je ovaj optuženi član grupe preneo tužiocu.

Hrvatin je rekao da je grupa bila u kontaktu sa izvesnim Papićem iz policije, koji je imao šifrovani nadimak Šerif – verovatno misleći na Gorana Papića, bivšeg zamenika načelnika Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK).

Ne pominju se ni drugi za koje je u javnosti poznato da su imali veze sa ovim klanom, poput generalnog sekretara Vlade Novaka Nedića, bivše sekretarke MUP-a Dijane Hrkalović, i uticajnog žandarma Nenada Vučkovića Vučka, a nije razjašnjeno ni kako su članovi Belivukove grupe bili angažovani da obezbeđuju inauguraciju predsednika Vučića.

Još jedna misterija koja nije razjašnjena u optužnici, a koju je tužilac Nenadić dužan da objasni javnosti jeste kako je moguće da je Belivukova grupa ubijala svoje žrtve, dok se u isto vreme nalazila pod merama Bezbednosno-informativne agencije (BIA). Iz liste dokaza vidi se da je Belivuk bio prisluškivan bar od septembra prošle godine, što znači da su se najmanje tri ubistva desila pod budnim okom policije i obaveštajne službe. Kamera BIA-e je čak snimila kako Belivukova ekipa dovozi svoju poslednju žrtvu u „klanicu“ u decembru prošle godine i niko nije reagovao.

Većina optuženih negirala je krivicu i branila se ćutanjem.

KRIK je objavio najbitnije detalje optužnice, delove iskaza kriminalaca koji su govorili o radu grupe i druge dokaze koje je tužilaštvo skupilo, što možete pročitati na ovom linku.

Click to comment

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Najnovije vesti

To Top