Vesti iz Srbije

Blizak odnos tabloida i vlasti

Dok vlast tabloide otvoreno koristi za obračunavanje sa političkim neistomišljenicima ali i kritičarima bilo koje vrste, svakodnevne afere i senzacionalistički naslovi privlače ljude na kioscima, a prorežimski „aktivizam“ bogato se naplaćuje iz budžetskih sredstava namenjenim medijima. Tako su Srpski telegraf, Informer, Alo, Kurir i Večernje novosti, samo tokom prošle godine na medijskim konkursima u lokalnim samoupravama širom Srbije, dobili najmanje 29 miliona dinara novca poreskih obveznika, dok su u istom periodu na svojim naslovnim stranama objavili ukupno 1.172 lažne, neutemeljene i manipulativne vesti, objavilo je Raskrikavanje u svom istraživanju.

Prema analizi Raskrikavanja, najdominantniji u proizvodnji laži je Srpski telegraf, sa čak 403 vesti na naslovnicama koje su bile ili skroz izmišljene ili nisu imale nikakve dokaze za tvrdnje u njima.

Tabloid Alo je imao 225 takvih vesti na naslovnicima, a Informer nešto manje, 212. Na naslovnicama Večernjih novosti Raskrikavanje je pronašlo 169 lažnih, neutemeljenih i manipulativanih vesti, a u Kuriru 163.

– Jasno je da vlast koristi tabloide za obračun sa političkim neistomišljenicima i sa jedne strane, svesno, namerno i tendenciozno manipuliše javnošću kroz tabloide, dok sa druge strane, tabloidi sami, na svoju ruku rade u korist vlasti, jer istovremeno od te vlasti imaju nekakve koristi, da li kroz trgovinu uticajem, da li kroz novac koji dobijaju od lokalnih samouprava,. U principu, to je jedan lukrativan odnos koji se isplati i jednima i drugima, vlastima koje se prave nevešte a to im ide na ruku, a sa druge strane tabloidi, kojima takvo izveštavanje i prodaje novine, ali i održava dobre odnose sa vlastima, kaže za Danas Marija Vučić, novinarka Raskrikavanja i jedna od autorki analize.

Ona dodaje da je u pitanju mašinerija koja odgovara vlasti i služi za razračunavanje, a ujedno je i poslovni model koji te novine prodaje, jer su naslovi senzacionalistički, u svakom drugom broju izlazi nešto ekskluzivno, „kako se nekome radi o glavi ili kako je neko primio novac da ruši vlast“.

– To sve dobro prolazi na kioscima, pa tu ima tržišne logike. Međutim, ako samo pristrasno izveštavanje ovih medija nije dovoljan dokaz da su povezani s vlastima, samo pogledajmo količinu novca koji se sliva kod njih iz budžeta, na primer iz lokalnih samouprava. Reč je o milionima dinara, a napominjem da ne bi trebalo da dobiju ni dinara kada bi se poštovala pravna regulativa, jer podsetiću da pravilnik koji reguliše sufinansiranje na lokalu preporučuje da se novac ne daje medijima koji krše Kodeks novinara, a praktično nema većih prekršilaca kodeksa od ovih medija o kojima govorimo, navodi Vučić.

Ona ističe da nije iznenađenje da u lansiranju izmišljenih afera i lažnih vesti prednjači Srpski telegraf, sa više od 400 netačna i manipulativna naslova, ali naglašava da taj list nije imao svih 365 brojeva, već dvobroje i trobroje, pa ispada da taj tabloid u proseku objavi dve do tri lažne vesti na naslovnici svakog dana. To je mašinerija za proizvodnju vesti, zaključuje Vučić.

U analizi je primećeno da je mnogo manje tekstova o Aleksandru Vučiću, o kome se mahom piše afirmativno, nego negativnih o Draganu Đilasu, predsedniku SSP, ali i čitavoj opoziciji koja se sa njim izjednačuje pod često korišćenim nazivom „đilasovci“.

– Nije novost da prorežimski mediji svoje izveštavanje baziraju na obračunima sa opozicijom, pre svega sa Đilasom i sa svima onima koji se usude da kritikuju vlast. Đilas je tu konstanta, i kada nema drugih obračuna, on je tu, nebitno da li je neko drugi iz opozicije, ko nije u njegovoj stranci, ili demonstrant na građanskom protestu, svi su oni nazvani „đilasovci“. Iskrsnu i drugi negativci kao što je KRIK. Srpski telegraf prednjači u toj vrsti razračunavanja sa nezavisnim medijima i nevladinim organizacijama, setimo se „japanskog praćenja beba“ i lažnog novinara KRIKA, a u ovoj godini tih napada je bilo mnogo više, navodi Vučić.

Ona dodaje da se predsednik Vučić veoma retko pojavljuje u pozitivnom smislu, u očiglednoj propagandi u njegovu korist, ali je evidentna propaganda protiv opozicije, kao i brojni naslovi u kojima je Vučić žrtva, „kome svi živi rade o glavi, a on se ne da“. Pored Đilasa, kao dokazanog negativca prvog na listi, broj dva je prošle godine bio Milo Đukanović, dominantno u Večernjim novostima i Alou, koji su izveštavali o litijama i dešavanjima u Crnoj Gori.

Svih pet analiziranih novina bile su izuzetne naklonjene predsedniku Srbije i Srpske napredne stranke, koji je predstavljen gotovo bez izuzetka uvek u pozitivnom kontekstu, a našao se na naslovnicama Kurira najmanje 143 puta, Večernjih novosti 111 puta, Aloa 101, Srpskog telegrafa 92, a Informera 86 puta.

Glavni negativac novina bio je Dragan Đilas, predsednik Stanke slobode i pravde. Zanimljivo je da je Informer Đilasa stavio na naslovnu više puta nego Vučića – čak 89. Skoro uvek u negativnom kontekstu, Đilas se na naslovnoj Kurira našao najmanje 56 puta, Srpskog telegrafa 54, Aloa 53, a Večernjih novosti osam puta.

Click to comment

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Najnovije vesti

To Top