Vesti iz Srbije

Dan dečje knjige!

NOVI SAD – Obeležava se Međunarodni dan knjige za decu, ustanovljen 1967. godine, na dan kada je rođen danski pisac Hans Kristijan Andersen. Cilj manifestacija koje se organizuju tim povodom jeste da se kod najmlađih razvije ljubav prema knjizi i čitanju.audio icon

Međutim, u jeku pandemije izostala su tradicionalna druženja sa decom, ali su se bibliotekari potrudili da ostanu u kontaktu sa svojim korisnicima.

Zaposleni na Dečjem odeljenju Gradske biblioteke u Novom Sadu za vreme pandemije realizovali su niz programa putem interneta, kojima su želeli da razviju čitalačke navike kod dece, naročito u vanrednim okolnostima kada su izostala druženja uživo, napominje rukovodilac tog odeljenja Katarina Novaković. Ona kaže da im upravo to najviše nedostaje.

„Bezbolno čitanje, to je podsticaj roditeljima kako da rade sa decom i kako da razviju kod njih čitalačke navike, zatim kružooci gde roditelji zajedno sa decom iznose svoje primere“.

Progam „Detinjstva koja traju“, to se susreti sa piscima koji će se nastaviti, gde su oni odgovarali na pitanja u vidu kratkog intervjua, polkslali nam fotografije iz svog detinjstva i poslali svoja iskustva iz ćitanja i savete šta deca da čiktaju.

Audio program namenjen deci, koji se zove „šaputanje na uvce“, su autorke ćitale i snimile kao ređe priče i pesme i one su svima dostupne na yutube kanalu Gradske biblioteke u Novom Sadu.

Primetan je manji broj poseta i upisa u biblioteku, a police su, s druge strane, pune novih knjiga, zato naša sagovornica poziva sve da ne zaborave na čitanje.

Povodom Međunarodnog dana dečje knjige, Gradska biblioteka u Novom Sadu organizovala je prvi onlajn kviz iz književnosti a oni koji su bili najbolji su osvojili godišnju članarinu.

Biblioteka je takođe omogućila upis dece do 14 godina sa popustom od 50 odsto.

Predstavnici Dečjeg odeljenja Biblioteke Grada Beograda danas su uručili priznanja pobednicima konkursa na temu „Biblioteka željoteka“ a koja je od kada se u Srbiji obeležava taj zančajan dan za mlade čitaoce, izazvala najveće interesovanje.

Nagrade za najbolje likovne i literarne radove otišle su u Zemun, Vršac, Kosovsku Kamenicu, Beograd, Uljmu, Zeleniku, a osvojile su ih i deca iz dijaspore, iz Vićence i Pariza.

Đorđević kaže da bi bilo lepo kada bi se i u Srbiji pokrenula nacionalna kampanja promocije čitanja, po uzoru na evropske zemlje, da se u nju uključe svi – roditelji, vaspitači, bibliotekari i pedijatri, jer se ljubav prema čitanju razvija do sedme godine.

U cilju promocije književnosti za decu u Srbiji postoji nekoliko nagrada za najbolju knjigu od najstarije „Neven“, koju su u septembru dobile knjige „Lutanja baštenksih patuljaka“ i „Urnebesna Hemija“ , do one o kojoj odlučuju đaci beogradskih osnovnih škola – „Dositejevo pero“.

Taj veliki dečji žiri, za 23 godine, više puta je za najbolje proglasio knjige čiji su autori Gradimir Stojković, Slobodan Stanišic, Jasminka Petrović, Uroš Petrović, Silvija Otašević i Vesna Vidojević – a za dela „Od čitanja se raste“, „Mračne tajne Ginkove ulice“, „Zagonetne priče“ „Cvonki“ „Hajduk iz Beograda“, „Hajduk na Dunavu“, „Olimpijski san“, „Plurkini Musketari“ i „Kecelja na bele tufne“…

U čast autorke „Pipi Duga Carapa“ i promovisanja prava dece na najbolja dela, Vlada Švedske uvela je nagradu „Astrid Lindgren“ koju zovu i Malom Nobelovom, a ciji je novčani deo veći od pola miliona dolara.

Click to comment

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Najnovije vesti

To Top