Vesti iz Srbije

Ekoloski ustanak-Dan posle

Nekoliko uvida o „Ustanku“, dan posle 🙂 by Kata Pilar

  • Definitivno najveći broj ljudi ikada na bilo kom događaju sa prefiksom „ekološki“, što je samo po sebi veliki uspeh. Sve veći broj ljudi interesuje za probleme naše okoline, što je i logično jer zbog obima razaranja sa kojim se suočavamo ti problemi više nisu daleki, već kucaju na naša vrata u svim sredinama. Ekološki aktivisti za sada solidno uspevaju to da kanališu i sada treba ostati složan i staložen kako se priča zahuktava.
  • Posle ovakvog događaja ekologiji će defintivno skočiti cena kao političkoj temi. Zato treba biti (bar) trostruko oprezan ubuduće što se tiče (1) pokušaja sabotaže (2) onih koji će nuditi površnu saradnju i podršku radi sopstvene političke i druge koristi, a biće ih sve više (3) onih koji će probati da se infiltriraju da bi celu priču na kraju iskoristili za sopstvene potrebe ili lične sukobe (već smo videli prilično agresivnu i isključivu „ko nije s nama taj je protiv nas“ retoriku vezanu za (anti-)maske i (anti-)vakcine, ili podmetanje priče o pesnici kao „spornom“ simbolu na mnogo mesta, recimo).
  • Dobar način borbe protiv zloupotrebe ekoloških tema je pogled uprt u visoko rangirane, nezavisne stručnjake koji su bili dovoljno odvažni i plementi da rizikuju svoje karijere da bi se uključili u ovu borbu. Prof. Ratko Ristić, dr Dragana Đorđević, prof. Vladimir Đurđević, prof. Biljana Stojković, Milenko Jovanović – izvinjavam se ako sam nekoga zaboravila u svojoj bunovnosti – ovo su ljudi koji mnogo znaju, objašnjavaju jednostavnim jezikom bez nadobudnosti. Od njih mnogo možete naučiti o našem okruženju, zagađenju klimatskim promenama i svim bitnim ekološkim procesima. Pomoću njih možete raznaznati kada neko priča šuplju priču da bi vas privukao ili izmanipulisao.
  • Poslednja crtica ukazuje da svaki pojedinac ima dužnost da poradi na sopstvenom ekološkom obrazovanju, ne samo zbog toga da bi znao da razlikuje istinu od lagarija, nego i da bi znao da zaštiti sebe i svoje najbliže. Na primer, mnogi ljudi i dalje ne znaju da kada osete smrad spaljene gume i plastike (od kablova, automobilskih guma i ambalaže) to predstavlja veoma visok rizik za zdravlje ne samo zbog čestica, već i zbog dioksina, furana i drugih komponenti koje pogubno utiču na organizam, od hormona do kancerogenih procesa. Zato ne preduzimaju čak ni najbanalnije mere da se zaštite (da se sklone unutra, da zatvore prozore itd). To ne znači da treba da se opsednete ekološkim problemima (i pregorite), već da imate dovoljno znanje da razlučite šta je šta.
  • Takođe, potrebno je da se shvati da ekologija ne može da bude operisana od politike (ne u smislu stranaka, nego neophodnosti društvenog angažovanja i političkih pritisaka). Pre svega zato što trenutni političko-ekonomski sistem našu životnu sredinu, izvor života, treira isključivo kao resurs za koji samo treba napraviti dobar dil i prodati njene elemente po najpovoljnijoj ceni. Ekologija nije samo direktna zaštita šuma, reka, biljaka i životinja, nije samo čišćenje smeća, nego i borba protiv uništiteljskih politika koje stvaraju ekološke probleme. Kao što možete da vidite po planiranju MHE, kao što možete da vidite po razvoju rudarstva, to su sve problemi koji se stvaraju na visokim političkim nivoima.
  • Što se tiče razočaranih komentatora koji su očekivali neku konkretnu i drastičnu akciju na protestu – teško da može da se napravi smislena direktna akcija sa ovako širokim zahtevima protesta (koji su bili neophodni, jer je problema mnogo). Lično, jučerašnji događaj više shvatam kao „štrajk upozorenja“.
  • Za kraj, jedan naizgled, ali samo naizgled, trivijalan uticaj protesta. Kada je krenula protestna šetnja koju smo posmatrali iz parka čekajući da se uključimo na kraju, moj sin od 8 godina, veliki ljubitelj prirode i ptica, a u širem društvu često usamljen u toj ljubavi, pogledao me je i raširenih očiju rekao: „NE MOGU DA VERUJEM DA OVOLIKO LJUDI BRINE ZA PRIRODU!“.

Mislim da ne moram dalje da objašnjavam, o značaju ovakvog efekta zaključite sami. Nismo sami, sada znamo da nismo. To je velika stvar.

Fotografija (loša) iz poslednje klupe, koja čak nije bila ni poslednja, jer je iza bilo još par stotina ljudi.

Ali vidi se – reka ljudi za reke, živi ljudi za živu vodu i ostale prirodne elemente.

Click to comment

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Najnovije vesti

To Top