Vesti iz Srbije

Fabrika koja je dobila skoro 15 miliona evra sada odlazi iz Srbije!

Konačno, nakon 5 godina, fabrika „Geox“ odlazi iz Vranja! Međutim, njihovo povlačenje se dešava tek nakon što su od naše države dobili 11.5 miliona evra, zatim im je obezbeđeno zemljište, komunalije i naravno struja što nas dovodi do cifre od 15 miliona evra! Iz svih ovih informacija dolazimo do zaključka da smo za sve ovo vreme, mi, građani Srbije, obezbedili i plaćali radnike, doprinose i sve ostale troškove, dok je „Geox“ uzimao sav profit i sada odlazi dalje džepova punih našeg novca!


Podsetimo se kako je sve to počelo kada je sadašnji predsednik Vučić, a tadašnji premijer posetio Vranje kako bi prisustvovao i svečano otvorio italijansku fabriku „Geox“.


Kada je na Dan grada Vranja, 31. januara, premijer Aleksandar Vučić svečano i zvanično pustio u rad pogone italijanskog „Geoxa“, niko nije primetio da je nedelja. Svi su na društvenim mrežama šerovali tužna lica radnika koji čekaju premijera, a niko se nije pitao kako je tim ljudima koji rade 25 dana mesečno za oko 30.000 dinara kad im se uzme i taj jedan slobodan dan, samo zato što je premijer slobodan baš vikendom. Kao i obično, Vučić je bio raspoložen za maštanje, pa je ovoga puta izmaštao kako će ti radnici sa oko 240 evra mesečne zarade da uživaju u svojim proizvodima kad se šetaju svetskim metropolama. No, šta je to „Geox“, koliko košta i šta neko, i ko, ima od toga?
Koliko se moglo razaznati iz raznih izvora, „Geox“ do sada državu košta oko 20 miliona evra, dok su ulaganja samog italijanskog partnera nepoznata. Sve je počelo 8. oktobra 2012. godine, potpisivanjem ugovora između Grada Vranja i „Geoxa“, a okončano je skoro četiri godine kasnije. Kamen temeljac za fabriku, prvu grinfild investiciju takve veličine na jugu Srbije, postavljen je 5. marta 2014. godine. „Geox“ ovde radi već više od dve godine, sa brojem radnika koji se kretao od 200, u iznajmljenim prostorijama, do 650 u novoj fabrici. Plan je da se zaposli 1250 radnika, u prvoj fazi, a pored Italijana, u Industrijskoj zoni u Vranju udareni su kameni temeljci i za još dve fabrike, u kojima će delovati njihovi kooperanti. Iza ove naizgled lepe priče krije se mnogo ozbiljnija priča o parama, koje se sve više troše u nepoznate svrhe i sa nepoznatim ishodom. A rezultata čitavog ovog ulaganja teško da ima, ma sa koje strane da se stvar posmatra.

Glavno je pitanje ko je „kriv“ za „Geox“? Valja biti pošten pa citirati premijera Vučića, koji je u Vranju rekao da zasluge ne bi trebalo da preuzmu ni SNS, ni DS, ni SPS, nego da je „zaslužna država Srbija“, dakle sve vlade koje su sa poslom imale dodirne tačke.

No, u nedelju nije baš tako izgledalo, dok su nebo nad Vranjem parali zvuci helikoptera kojim je doleteo premijer, a kolone autobusa i pešaka kretale ka Zoni u Bunuševcu, na oko tri kilometra od Vranja. Naprednjaci su bili u ubedljivoj većini, jer su autobusima došli čak i iz Leskovca, Pirota, Bojnika, Vlasotinca… Ipak, veliki broj njih nije pušten na svečanost u fabriku: obezbeđenje na ulazu bilo je rigorozno, pa je pretreslo čak i automobil gradonačelnika Vranja Zorana Antića. No, i pristalice SPS-a, okupljene u značajnom broju sa stranačkim obeležjima, ostale su napolju, sa druge strane žice.

Pošto je netrpeljivost između SPS-a i SNS-a u Vranju dosegla epske razmere, Italijani su uzeli organizaciju u svoje ruke, pa su vrpcu presecali i premijer Vučić, i gradonačelnik Antić, i jedan od vlasnika „Geoxa“, Poleti. Ali, samo su jedne makaze bile zlatne, pogodite u čijim rukama… Na kraju, iako nije tako izgledalo, sve je prošlo bez incidenata, uz prigodne kratke govore, u programu koji je vodila Nataša Miljković sa RTS-a. I to je to – obilazak pogona, reči ohrabrenja, tužna lica radnika, i ajde sad svi na svoje radne zadatke.

Da bi „Geox“, impozantna firma koja izvozi u 105 zemalja sveta, gde ima oko 1300 ekskluzivnih prodajnih objekata, došla u Vranje, država je izdvojila 9000 evra subvencija po radniku, što iznosi, kako rekoše, od 11 do 15 miliona evra. Uz to, grad Vranje, od svojih para, morao je da izdvoji oko pet miliona evra, što znači da jedno radno mesto ovde košta oko 16.000 evra po čoveku, što je paprena cena, kako god da se gleda. Uz to, reč je o radnicima koji nisu sa biroa, već su većinom iskusni ljudi koji su već radili u nekoj od manjih fabrika obuće u Vranju, kao što je propali „Sanč“, u koji je država već uložila oko 5000 evra po novozaposlenom radniku, ili u nekoj od fabrika okupljenih u klasteru „Koštana“, koji su se snažno bunili zbog odvlačenja kvalifikovane radne snage iz svojih firmi. Opet, ljudi idu gde im je bolje – plata kod Vranjanaca nije prelazila ni 20.000, kod Italijana je bar za pet do osam hiljada veća. Radno vreme se poštuje, prekovremeno plaća, svi su osigurani i sve je po zakonu…

Niko ne zna kako će se sve završiti, ali zna se kako je počelo, i kako je poskupljivalo s vremenom. Sadašnji gradski većnik u Vranju zadužen za privredu, Perica Janković, od početka je uključen u čitavu priču. Po njemu, sve počinje još 2009. godine, kada DS po prvi put dolazi na vlast u Vranju, u koaliciji sa SPS-om.

„Videli smo tada da Vranje nema zemlju koju bi moglo da ponudi investitorima. Zato smo pronašli prostor za Industrijsku zonu u Bunuševcu, na bivšem vojnom poligonu. Sa više ministara odbrane razmatrali smo zamenu, i na kraju je dogovoreno da mi za Vojsku napravimo zgradu pod imenom Lamela 5, sa brojem i kubaturom stanova po njihovoj specifikaciji, a da u zamenu dobijemo tih stotinak hektara zemlje. Tako je i bilo, samo što je proces trajao otprilike tri godine“, seća se Janković.

Baš na kraju tog procesa, negde u aprilu 2012. godine, tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić susreo se na niškoj Tvrđavi sa vlasnicima „Geoxa“ i dogovorio da idu u Vranje.

„Oni su došli, vodili smo ih, pokazivali im braunfild šanse, ali njima se dopala samo Industrijska zona. Kasnije, mi smo ispali iz vlasti, pa je čitav posao pao na SPS“, objašnjava Janković.

SPS, kao konstanta priče, oličena u gradonačelniku Vranja Zoranu Antiću, novi je partner Italijanima, i to dobar, čini se. Siromašni jug uspeo je da odvoji pet miliona evra da bi „Geox“ uopšte postojao, od kupovine zemljišta, do prilaznog puta vrednog desetak miliona, kanalizacije, struje, dozvola..
„Pomogli smo maksimalno, i bez nas ne bi bilo ovog posla. Italijani bi se povukli, ne razumeju oni naše administrativne lavirinte. Koliko smo samo vremena proveli po ministarstvima, sa protivpožarcima, sa ovim ili onim, ne bi oni to trpeli. No, sreća je da je sve rešeno maksimalno kvalitetno, i da sada imamo jedan od najmodernijih objekata u Srbiji, koji ovom gradu donosi budućnost“, smatra Antić.

I on, kao premijer Vučić, smatra da su svi pomalo zaslužni za ovaj uspeh, i da ne bi valjalo da se i po tom pitanju ljudi dele. Oni koji su u nedelju bili u „Geoxu“ ne dele takvo mišljenje, jer su podele veličine provalije, ali ajd’ sad. Eto, predsednik vranjskih naprednjaka Slaviša Bulatović smatra da je ipak vlada koju predvodi Aleksandar Vučić najzaslužnija za „Geox“, jer je u vreme njene vladavine odvojeno najviše para za izgradnju ove firme: „Ovo je održavanje premijerovog obećanja da će se promeniti odnos prema jugu, što se sada i na delu vidi. Obećao je i novi dolazak za mesec dana, zbog novog otvaranja, i to će biti ispunjeno. To je ono dobro i to je ono čemu građani ovde daju ogromnu podršku. Meni kao načelniku okruga smeta što i grad Vranje ne podržava takve napore, ili makar napore da se zadrže postojeća radna mesta, nego drži ‘Simpo’ u stalnoj blokadi, vrednoj oko 60 miliona dinara samo u 2015. godini, iako je suvlasnik te firme“, kaže Bulatović.

I sad, ko je u pravu? Činjenice su nešto nepovoljnije nego što političari to žele da vide. Naime, Srbija je častila privatne investitore iz Italije sa 20 miliona evra, za te pare ne dobijajući ništa zauzvrat, osim oko 1000 radnih mesta, i to pitanje je da li novih, jer su radnici mahom prešli iz drugih fabrika. Ogroman je to novac za tako neizvestan ishod, i do sada, koliko je poznato, u srpskoj praksi nezabeležen. Da je Bog dao pa da su Italijani ovde krenuli da zapošljavaju, ne samo do 1250, nego i duplo ili trostruko više, jer su tolike potrebe. Od nekadašnje Tomićeve „Švajcarske na jugu“ gde će se uvoziti radna snaga, samo u Vranju ima oko 12.000 nezaposlenih ljudi, dok je taj broj u okrugu tri puta veći. Još toliko ima fiktivno zaposlenih, pa još toliko onih koji negde kao rade i slično. Slika je tužna, i svaki novi potez donosi ohrabrenje. Tada, Italijani su se pokazali kao ozbiljan partner, koji stabilno radi. Tada su svi izgledali zadovoljno osim radnika. A sada, radnici koji od propasti Koštane 2004. godine, nekada vodeće obućarske firme u zemlji sa oko 3500 radnika, nigde i ništa ozbiljno nisu radili do otvaranja ove fabrike, nakon odlaska Geoxa, „velike nade“ za zapošljavanje, još jednom ostaju bez posla, dok građani Srbije još jednom ostaju sve praznijeg i praznijeg džepa.

Click to comment

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Najnovije vesti

To Top