Vesti iz Srbije

Kokeza sređivao poslove sa državom preko „Beograda na vodi“!

Iako je projekat Beograd na vodi pre svega privatna investicija, određeni pojedinci iskoristili su bliske odnose sa vladajućim režimom da bi na račun svih građana, odnosno poreskih obveznika, kroz ovaj projekat stekli pozamašno bogastvo. Jedan od njih je i kontroverzni bivši predsednik Fudbalskog saveza Srbije i potpredsednik Fudbalskog kluba Crvena zvezda, Slaviša Kokeza, koji je za veoma kratko vreme od dolaska Srpske napredne stranke na vlast postao jedan od vodećih tajkuna u zemlji.

Pravi primer kako politika utiče na uvećavanje privatnog bogastva pokazuje Kokezina IT firma „Prointer“, koja je od oko 150.000 evra (15,9 miliona dinara) u 2011. godini, došla do 50 miliona evra u 2016. godini. Svih tih godina, glavni partner i finansijer Kokezine firme bila je država, odnosno njene institucije i preduzeća, piše portal krtica.rs.

Najproblematičnija poslovna akcija Slaviše Kokeze sa državom jeste kupovina firme Eurosalon za 190.000 evra, nakon čega je samo zgradu firme kod Beogradskog sajma za potrebe projekta „Beograd na vodi“ prodao državi za čak 16 miliona evra. Razlika je pozamašna i očigledno se radi o unapred nameštenom poslu sa državom. Država Srbija je inače u budžetu za tu godinu izdvojila 3,9 milijardi dinara ili skoro 33 miliona evra za otkup zemljišta i nekretnina kako bi mogao da se realizuje „Beograd na vodi“.

  • Ono što se do sada samo sumnjalo, da država parama svih poreskih obveznika kupuje privatne firme, a zatim njihovu nepokretnu imovinu bez naknade ustupa kako bi se širio projekat „Beograd na vodi“ potvrdio je u dopisu NIN-u Sekretarijat za imovinske i pravne poslove gradske uprave Beograda – pisao je ovaj nedeljnik.

NIN je takođe objavio da je u novembru 2018. godine iz više nezavisnih izvora saznao da je za eksproprijaciju nepokretne imovine firme „Eurosalon ril estejt“ u Bulevaru Vojvode Mišića 12, pored Beogradskog sajma, država iz budžeta, početkom avgusta te godine, isplatila 1,9 milijardi dinara ili oko 16,25 miliona evra. Samo nekoliko dana kasnije država je tu imovinu bez naknade ustupila, formalno stranoj firmi, „Igl hils“ iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koja je vlasnik 68 odsto kapitala, a Srbija je uprkos tome ostala vlasnik 32 odsto firme.

Pitanje je, kako je ocenio taj nedeljnik, da li su narodni poslanici uopšte znali kada su raspravljali o Zakonu o budžetu za 2018. godinu da „Program 0702-Realizacija infrastrukturnih projekta od značaja za Republiku Srbiju“ i „Projekat 5001-Eksproprijacija zemljišta u cilju izgradnje kapitalnih projekta“ podrazumeva da će trećina biti potrošena za otkup zemljišta koje će biti poklonjeno većinskom vlasniku „Beograda na vodi“.

Novac iz budžeta za kupovinu zemljišta koristi se, kako je naveo NIN, po osnovu Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta Beograd na vodi.

Iako se može reći i da su ove same zakonske odredbe sporne jer se novac svih građana dodeljuje za potrebe stranih privatnih investitora, još više je sporno što su ljudi iz vrha vlasti umešani u poslovne kombinacije sa državnim novcem u kojima se zarađuje ekstraprofit kao što je slučaj sa bivšim predsednikom Fudbalskog saveza Srbije Slavišom Kokezom.

Za Kokezu ovo nije jedini slučaj kontroverznog poslovanja sa državom. Njegove firme su inače narasle po nekoliko puta od kada je Srpska napredna stranka došla na vlast 2012. godine. U nekom trenutku Slaviša Kokeza je, zbog svih kontroverzi i lošeg rukovođenja Fudbalskim savezom bio primoran da podnese ostavku na javnu funkciju. Međutim, ostaje trajna šteta za građane Srbije zbog izvlačenja njihovih para iz budžeta, kao i senka na sam projekat Beograd na vodi preko koga su se radile ove sumnjive poslovne aktivnosti.

Click to comment

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Najnovije vesti

To Top