Vesti iz Srbije

Mnoge zamke javnog duga!

Udeo državnog duga u BDP-u Srbije od 58,2 odsto u poređenju sa prosekom EU od 90,7 odsto deluje utešno. Zašto onda kontrolori budžetskih prilika pale crvenu lampicu i upozoravaju na previsok nivo duga?

Analizirajući budžetsku kasu, drastično prekrojenu nakon samo četiri meseca od usvajanja originalnog budžeta za ovu godinu, članovi Fiskalnog saveta naveli su da je zbog rasta budžetskog deficita za dve milijarde evra neminovno povećanje javnog duga na oko 61 ili 62 odsto BDP-a na kraju 2021. i naglasili da je to „preterano veliko zaduženje za zemlje poput Srbije“.

Кakva je to onda Srbija zemlja? Zbog čega za nju ne važi kriterijum iz Mastrihta, koji granicu podnošljivosti javnog duga propisuje upravo na tih 60 odsto? Zašto se kod nas pali crvena lampica, ako su gotovo sve vodeće ekonomije Evropske unije tu granicu prešle odavno, i nemaju skoru nameru da bilo šta drastično menjaju u svojoj makroekonomskoj politici? Zbog čega onda kontrolori javnih finansija traže od srpskih vlasti da obuzdaju budžetski deficit kao glavni izvor rasta javnog duga, čim se epidemija smiri i prestane potreba za trošenjem novca na antikrizne mere?Poredeći udeo duga Srbije u BDP-u sa velikim delom zemalja EU, pa i zemljama iz našeg neposrednog okruženja, dalo bi se zaključiti da je sve u redu. Rast za ove dve kovid godine od gotovo 10 procentnih poena nije ništa drugačiji od trenda koji važi u najrazvijenijim evropskim ekonomijama, a o čemu svedoče podaci evropskog statističkog zavoda.

Prema najnovijem preseku stanja, na kraju 2020. udeo javnog duga u BDP-u je u Srbiji bio 58,2 odsto, u EU 90,7 a u evrozoni skoro 100 odsto. Dodatno, ovih 90 odsto u EU je posledica niskog udela duga nekolicine članica sa druge strane nekadašnje gvozdene zavese, poput Estonije (18,2), Bugarske (25), Češke (38,1)… Sa druge strane ove medalje su stare članice EU – Španija sa dugom od 120 odsto, Portugal 133,6, Francuska 115,7, Italija 155,8, dok je u Grčkoj dug narastao iznad 200 odsto BDP-a. Hrvatska se, takođe, približila proseku EU sa 88,6 odsto, dok je javni dug Crne Gore 105,1 odsto BDP-a.Otkud onda panika u srpskim redovima?- Iako je kriterijum iz Mastrihta granicu postavio na 60 odsto udela javnog duga u BDP-u, za manje razvijene zemlje poput Srbije nivo javnog duga ne bi trebalo da prelazi 45-50 odsto. Mi plaćamo dva puta veće kamatne stope na zaduživanje od razvijenih zapadnih ekonomija. Tako Francuska s javnim dugom od preko 115 odsto BDP-a za plaćanje kamata godišnje izdvaja oko 1,6 odsto BDP-a, a mi s javnim dugom ispod 60 odsto BDP-a za kamate izdvajamo oko dva odsto BDP-a. Zato su pogrešni argumenti da Srbija nije mnogo zadužena, jer je nemački javni dug 70 odsto BDP-a, a naš ispod 60 odsto. Cena našeg duga daleko je veća – objašnjava za NIN Danko Brčerević, glavni ekonomista Fiskalnog saveta Srbije.

Brčerević, baš kao i Milojko Arsić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta ne misle da se Srbija nalazi pred krizom javnog duga.- Ne mislim da naš dug, koji će do kraja godine porasti na oko 60 odsto BDP-a, predstavlja neposrednu opasnost po ekonomiju. Dok traje kriza u svim zemljama raste javni dug i finansijska tržišta to tretiraju kao privremeno povećanje i tolerišu. Ali naš dug nikako ne sme trajno ostati na ovom nivou. To ne samo što je neracionalno zbog velikih rashoda za kamate, već je i veoma rizično. Verovatnoća izbijanja krize javnog duga za zemlje poput Srbije naglo se povećava kad je javni dug preko 50 odsto BDP-a. Mi povremeno, tokom kriza, možemo da prebacimo tu granicu a da se tržišta ne uznemire, ali moraju se preduzeti mere da se dug vrati u bezbednu zonu kad se epidemija završi – kaže Brčerević, dok Arsić objašnjava šta su razlozi tih rizika.- Jednostavno, Srbija ima neslavnu prošlost kada je u pitanju makroekonomska stabilnost, nije članica EU, ima slabije makroekonomske performanse i sve to utiče da je kreditori posmatraju kao rizičnu, zbog čega se i zadužujemo po višim kamatama u poređenju sa razvijenim zemljama, iako one imaju veće udele duga nego Srbija – ističe Arsić.

Osim što se javni dug ne može porediti u apsolutnim iznosima, pa tvrditi da je naših 26 milijardi ništa u poređenju sa nečijih 100 milijardi evra, očigledno je da ni poređenje udela u BDP-u nije dovoljno da se jasno uporedi stanje.Bez obzira na to šta kaže Mastriht, na koji su svi odavno prestali da se obaziru, granica prihvatljivosti je tamo gde jedna zemlja bez poteškoća može da se zaduži po povoljnim kamatama i ujedno da servisira obaveze koje proističu iz zaduživanja. I nije isto ako se na dug od milijardu evra, a Srbija se toliko zadužila samo da bi prošle i ove godine bacala svojim punoletnim građanima evre iz „helikoptera“, vraća za dvadeset miliona evra umanjenu glavnicu, kao zemlje koje se zadužuju po negativnoj kamatnoj stopi ili ako se dug, zbog kamate, za toliko uveća.- Srbija daje iz budžeta više od 900 miliona evra svake godine za plaćanje kamata i to je ogroman novac s kojim, na primer, može da se izgradi čitav Moravski koridor. Dakle, zbog velikog duga jedan Moravski koridor svake godine se neproduktivno potroši na plaćanje kamata umesto da taj novac ide u izgradnju puteva, pruga, smanjenje ekološkog zagađenja, što bi trajno poboljšalo kvalitet života i podsticalo privredni rast. To nije ekonomski racionalno – dodaje Brčerević.Na strani srpskih vlasti je činjenica da je rast duga uslovljen neophodnim antikriznim merama, te da se njeni potezi u tom smislu ne razlikuju od vlasti u svim drugim državama. Ipak, njihovom detaljnijom analizom stiče se utisak da je aktuelna situacija (obilje novca na tržištu, niske kamatne stope, lakoća zaduživanja i njena neophodnost) iskorišćena da bi se ostvarivale populističke sklonosti kreatora antikriznih mera.

Ni posle godinu dana od početka krize ne odustaje se od dodele novca najširem krugu i zaposlenih i građana, dakle i onima kojima je on potreban, ali i onima kojima uopšte nije. Dodatno, ovaj rebalans pokazuje i još nešto. Potreba da se budžetski deficit povećava zbog usvajanja antikriznih mera iskorišćena je za povećanje i nekih troškova koji sa merama nemaju nikakve veze, pa baš Fiskalni savet konstatuje da se samo oko polovine od dve milijarde evra za koliko je povećan deficit budžeta može smatrati opravdanim.

Click to comment

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Najnovije vesti

To Top