Uncategorized

Ni ove godine ništa od protestne šetnje!

Ovo je druga godina kako zbog pandemije nema tradicionalne protestne šetnje. U našoj memoriji 1. maj je vezan za odbranu prava i dostojanstva radnika, ali i za prigodnu proslavu koja je vezana za to da je 1. maj odavno državni praznik i da smo mi imali tu tradiciju i u socijalizmu, tog obeležavanja koji je više imala karakter parade nego protestne manifestacije – kaže za Direktno.rs, Zoran Stojiljković, predsednik GO UGS „Nezavisnost“ i profesor na Fakultetu političkih nauka, povodom 1. maja, Međunarodnog praznika rada.

Mi smo sada u situaciji da nema ni ustanka, ni uranka, organizovanog, a i da nije pandemija, nema više nikakvog smisla da se organizuje protestna šetnja iza koje ne postoji nikakva organizovana kampanja za poboljšanje položaja svih zaposlenih i radno angažovanih. Vi u ovoj situaciji nemate ni kome da se obratite, jer imate, s druge strane, limitiranu i vremenski ograničenu vladu, koja nema kapacitet da nešto menja. Ovakvi simbolični datumi su prilika da napravite rekapitulaciju onoga što ste uradili ili što imate nameru da uradite – konstatuje Stojiljković.

Govoreći o ulozi sindikata u Srbiji i radničkim pravima, Stojiljković je mišljenja da sindikati danas treba da uvežu angažman na tri ravni koje se međusobno dodiruju i čine celinu sindikalne borbe:

Ostaje ovo što je, nažalost, vrlo prisutna borba za dostojanstveni rad, za rad koji je ugovoren, bezbedan i pristojno plaćen. Za nekih, ne manje od 4/5 zaposlenih plata za život za koju su izračunali da treba da bude 98 hiljada dinara, je nedosanjani san. Prostor odbrane tih prava je važan, ali se pokazalo da sindikati svedeni samo na tu ravan, mogu samo defanzivno da reaguju, ukoliko nemaju kapaciteta i ne bore se i za izmenu radnog i socijalnog zakonodavstva. Ukoliko nemate kapaciteta za to, vi ste u podređenoj i marginalnoj poziciji – smatra Stojiljković i dodaje:

Protestna energija je ovde prilično utrošena, jer nije došlo već dve decenije do sinergije i spajanja ekonomskih i socijalnih sa političkim zahtevima. Ne možete imati razvijen socijalni dijalog u društvu u kome nema pristojnog demokratskog dijaloga. Treća stvar koja je jako važna, ako imate neku vrstu perspektive prema razvoju, ono što će u karakteru radnih odnosa promeniti digitalizacija i robotizacija, vi ste svedeni na parcijalnu ulogu. Mora se ugraditi sve to u novu agendu, koju ne možete bez socijalnog i ekološki održivog rasta. To je ona čuvena dilema, šta i sa pristojnim zaradama, ako nemate pravo na doživotno obrazovanje i ako nemate pravo na čist vazduh i pijaću vodu.

Stojiljković zaključuje da samo tako ujedinjeni i umreženi sa drugim organizacijama sindikati mogu da nešto više znače u srpskom društvu.

Click to comment

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Najnovije vesti

To Top