Vesti iz Srbije

Opasni koloplet novog zaduživanja Srbije

Novo zaduženje Srbije na međunarodnom tržištu kapitala od 1,75 milijardi evra za rešavanje ekoloških problema i vraćanje starih dugova je još jedan dokaz više nego teške finansijske situacije u koju su Srbiju uvalili “stručnjaci” koji gotovo deceniju vode ekonomiju i finansije ove države.

Ekonomski tigar na papiru priznaje da ne može da servisira ni stare dugove niti da pokrene nijednu investiciju bez novog i opasnog zaduživanja u stranoj valuti.

Ipak, ako zaduživanje od 750 miliona evra ima smisla kao zamenski kredit za ranije kredite sa većom kamatom, milijarda evro obveznica sa rokom od 15 godina je novi namet i dug koji će vraćati i nerođena deca u Srbiji.

Slavodobitno saopštenje NBS da su evroobveznice emitovane po „najnižoj kuponskoj stopi ikada” je još jedna laž koja se bezobrazno plasira javnosti. Stopa prinosa za ove konvencionalne obveznice ovih 750 miliona je 2,3 odsto, a takozvane “zelene” petnaestogodišnje obveznice 1,26 odsto, i znatno je iznad prinosa kod emisija drugih država. Bugarska je prošle godine emitovala desetogodišnje obveznice po stopi od 0,389 odsto.

Narodna stranka podseća da je ministar građevinarstva i infrastrukture Tomislav Momirović, po nalogu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, u februaru potpisao ugovor o kreditu od 3,2 milijarde evra sa kineskim partnerima za izgradnju kanalizacije, lokalne infrastrukture, ekologiju i preradu otpadnih voda po čitavoj Srbiji, dakle za iste namene predviđene zaduženjem kroz zelene obveznice.

To je 4,2 milijarde duga za pola godine u stranoj valuti koje će se trošiti na dinarskom tržištu Srbije.

Vraćanje tog duga će biti moguće jedino iz spoljnotrgovinskog suficita Srbije i to je nepremostiv problem, jer Srbija pati od hroničnog spoljnitrgovinskog deficita koji je prošle godine bio blizu šest milijardi evra (5,9 milijardi), pa će jedini izlaz biti novo zaduživanje.

Ulaganje u ekologiju je nužno, ali teret moraju podneti pre svega zagađivači a ne država. Da li se Srbija zadužuje da bi pokrivala ekološke “brljotine” stranih investitora u Srbiji a na teret svih građana? Valjda to ide u ukupni saldo besmislenih subvencionisanih stranih investicija i pomoć zagađivačima u Boru, Zrenjaninu ili Rađevini.

Click to comment

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Najnovije vesti

To Top