Vesti iz Srbije

Poskupeli hrana, gorivo, bankarske usluge…

Ako imate utisak da u vašu korpu staje sve manje namirnica za novac kojim ste nekada mogli istu da napunite, znajte da vas taj utisak ne vara. Osim evidencije u kućnim budžetima građana – dokaz da cene „skaču“ daje i statistika.

Poslednjih meseci cene hrane, goriva, energenata rastu, pa se postavlja pitanje da li smo u novom talasu poskupljenja i da li kućne budžete građana Srbije čekaju nova „iznenađenja“ od jeseni? Ekonomski analitičari za N1 kažu da je skok cena uzrokovan globalnim dešavanjima – rastom cena svuda u svetu i činjenicom da je i ovu godinu obeležila pandemija koronavirusa.Ako imate utisak da u vašu korpu staje sve manje namirnica za novac kojim ste nekada mogli istu da napunite, znajte da vas taj utisak ne vara. Osim evidencije u kućnim budžetima građana – dokaz da cene „skaču“ daje i statistika.

Statistika kaže da su cene u julu 2021. veće za 3,3 odsto u odnosu na jul prethodne godine, a za 3,7 odsto su veće u odnosu na decembar 2020. Najveći skok u cenama je u nekoliko segmenata – alkoholna pića i duvan, hrana, komunalije, gorivo.

Litar bezolovnog benzina dostigao je 162 dinara, a evrodizela 164 dinara. U martu su cene bile 145 i 152,5 dinara po litru.

U ovom talasu poskupljenja našle su se i bankarske usluge, ukazuje Dejan Gavrilović iz udruženja „Efektiva“.

– Održavanje računa, što mi i dalje mislimo da je fantomska naknada – usluga održavanje računa zapravo ne postoji, banka ne ume da objasni šta je to, ali imamo situaciju da su neke banke poskupele sa 200 na 300 dinara ili sa 400 na 600 dinara. Dakle, 50 odsto je to povećanje. Imamo takođe i situaciju da banke uvode i neke nove naknade koje ranije nisu postojale – tako, na primer, ako banka proceni da je dužnik uputio neosnovanu reklamaciju, ona će ga kazniti sa 2.000 dinara. Jedino što je preostalo je da krenu da naplaćuju ulaz u banku, izlaz iz banke, razgovor sa službenikom, udisanje vazduha banke – kaže Gavrilović.

Inflaciju je „poguralo“ stanje na globalnom nivou, pojašnjavaju ekonomski analitičari. Kažu: osnovne sirovine i berzanski proizvodi, kao što su kukuruz, pšenica, suncokret, gvožđe, bakar dostigli su rekordne nivoe cena na berzama. Što se, kasnije, direktno odrazilo na novčanike potrošača, objašnjava Miloš Obradović, ekonomski novinar dnevnog lista „Danas“.

– E otuda je još proletos ulje poskupelo zbog ogromne cene suncokreta na svetskom tržištu, ulje jestivo je dostiglo peko 170 dinara, poskupelo je za nekoliko meseci 30-40 dinara, pa onda onda meso poskupljuje – svakog dana vidimo neki novi cenovnici stižu za druge vrste mesa – prvo je junetina bila, pa svinjetina, sad piletina prošle nedelje… Zato što stočna hrana poskupljuje – ističe on.

Ekonomista Ivan Nikolić za N1 ocenjuje da se rast cena odvijao zajedno sa popuštanjem epidemioloških mera i da je do značajnijeg skoka došlo onda kada je potrošnja porasla. Navodi, ipak, da inflacija u ovom trenutku ne treba da brine građane, jer je, kaže, još uvek kontrolisana.

– Ako znamo da je cilj FED-a, odnosno centralne banke Amerike dva posto za ovu godinu, a da je tamo inflacija međugodišnja preko pet odsto, onda vidimo da je otprilike ta oscilacija koja jeste primećena poslednjih meseci još uvek zadovoljavajuća odnosno da je kontrolisana i da mnogo ne zabrinjava – navodi Nikolić.

Ekonomisti dodaju da cene hrane, pre svega, ograničava kupovna moć potrošača i da je to jedina prepreka daljem vrtoglavom rastu cena, zato ne očekuju nova poskupljenja, jer kažu: kupovna moć potrošača u Srbiji je skromna.

Click to comment

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Najnovije vesti

To Top