Crna hronika

Preminula primabalerina Eržebet Erika Marjaš Brzić

NOVI SAD – Primabalerina i nekadašnja direktorka Baleta Srpskog narodnog pozorišta Eržebet Erika Marjaš Brzić preminula je danas u Novom Sadu u 80. godini, saopštavaju iz SNP-a.

Završila je 1961. Državnu pozorišnu školu – Baletski odsek u Novom Sadu u klasi Margite Debeljak. Kraće vreme se usavršavala u Kanu (Francuska) kod Rozele Hajtauer (R. Hightower) 1972. godine.

U Baletu SNP-a je bila aktivna igračica od 1961. do 1981, najpre kao solistkinja a potom kao primabalerina. Prvo scensko iskustvo stekla je u baletskim sekcijama: u Pionirskom pozorištu, sa baletskom igračem Borisom Radakom, na samom početku osnovne škole. Već tada je igrala solo-partije. Boris Radak ju je usmerio u baletsku školu, pa je kao desetogodišnjakinja započela redovno baletsko školovanje.

U Kulturno-umetničkom društvu „Đorđe Zličić“ radila je sa Slavijom Marenić, koja joj je čak predlagala da pređe u Beograd kad je već bila opredeljena za balet. Još kao učenica učestvovala je u baletskim predstavama SNP.

Prvi put se u glavnoj ulozi pojavila kao Julija (Romeo i Julija, 1962), u koreografiji Georga Makedonskog. Za ostvarenja u baletima Agostino R. De Banfilda, Žar ptica I. Stravinskog i Fantastična simfonija H. Berlioza dobila je Oktobarsku nagradu grada Novog Sada 1970. Izuzetne baletske figure, scenskog šarma, tehnički spremna, smela u podrškama, bila je inspiracija koreografima i postala nosilac svih glavnih uloga (40) klasičnog baletskog i jugoslovenskog repertoara, savremenog i modernog baleta, češće rađenih za njenu igračku ličnost. Najviše je sarađivala sa Georgim Makedonskim i Ikom Otrinim, koji je u njoj otkrio moderni senzibilitet (E=mc2).

Sa Verom Bokadoro (Moskva) radila je Ljubav za ljubav i kao Beatriče uspešno gostovala po pozivu u Boljšoj teatru u Moskvi. Kao Odeta – Odilija (Labudovo jezero) oprostila se od scene 1981.godine.

Do odlaska u penziju (1982) bila je šef Baleta i asistent koreografa, a zatim je, iz porodičnih razloga, otišla u Španiju, gde se neko vreme bavila pedagoškim radom sa decom u Pamploni. Od 1. I 1995. do 1. IX 1999. i ponovo od 9. X 2002. do 10. X 2006. je iz penzije bila angažovana kao direktor (od tada samostalnog) Baleta SNP-a.
Dobitnica je Povelje SNP-a 1972, Zlatne medalje „Jovan Đorđević“ 1981, Ordena zasluge za narod sa srebrnom zvezdom 1986, dobitnica je nagrade UBUS-a 2006. za životno delo kao zalužnoj baletskoj umetnici za trajni doprinos umetničkoj igri u Srbiji.

Da se još jednom rodim, verovatno bih sve ponovila. Sve. Istim bih putem krenula, opet bih bila balerina…
Erika Marjaš

Click to comment

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Najnovije vesti

To Top