Uncategorized

Samo dok se ne pita koliko košta

Ako brza pruga ne bude isplativa, svaki manjak koji napravi platiće privreda, pa će joj ta pruga biti omča oko vrata, a isto važi i za sve auto-puteve. A pošto se Vučić 2017. hvalio da je sam crtao trase auto-puteva, teško će se naći državni službenik koji bi tu trasu kasnije ispravljao da stvarno ide onuda kuda struka nalaže.

Javne investicije u infrastrukturu načelno su poželjne. Prvo, izgradnja nedostajuće infrastrukture privlači privatne investicije: niko neće otvoriti fabriku ako u blizini nema puta, struje i gasovoda. Drugo, infrastruktura kao što su vodovod, kanalizacija, sanitarne deponije, putevi ili železnica podižu kvalitet života ljudi koji žive u njenoj blizini. Ovakve investicije su naročito važne za države u kojima ovakva infrastruktura nedostaje.

Кada pogledamo bilo koju metriku dostupnosti infrastrukture, bilo da je to broj kilometara pruge ili puta, broj priključaka na kanalizaciju ili nešto treće, Srbija se nalazi na samom kraju liste evropskih zemalja. Ovo je posledica višedecenijskih problema – ne samo da je infrastruktura uništavana tokom bombardovanja, nego u nju praktično nije ulagalo tokom 1990-ih. Takođe, sa fiskalnim problemima nakon izbijanja krize 2008. ovi troškovi su bili brzo sasečeni da bi se finansirali tekući rashodi, kao plate zaposlenih u javnom sektoru, penzije i subvencije državnim preduzećima. Dok je prosek javnih investicija zemalja u tranziciji koje su ušle u EU u deceniji nakon krize iznosio između četiri i pet procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP), kod nas je on bio tek 2,9 odsto. Rast javnih investicija počinje tek 2018. da bi prethodne godine dostigao rekordnih 5,4 odsto BDP-a. Dakle, problem sa investicijama nije u tome da li ih treba finansirati, i koliki je njihov iznos, već šta se gradi i po kojoj ceni.

Кretanja bruto domaćeg proizvoda se uzimaju kao najčešći i najbolji indikator ekonomskog blagostanja u nekoj zemlji. BDP je skup vrednosti svih proizvedenih dobara i usluga u nekoj privredi, pa njegov rast označava to da se ukupna količina proizvedenih dobara povećala, što upućuje na dobre trendove: povećanje produktivnosti, a time i dohotka radnika i preduzetnika, te zaposlenosti i javnih prihoda za državne rashode. Ali onda kada BDP postane sam po sebi svrha, a ne samo ono što zaista jeste – indikator stanja u privredi, onda se najčešće gubi veza između onoga što bi BDP trebalo da meri i stvarnog stanja. Jedan od uzroka za to je veštačko pumpanje BDP-a putem prenaduvanih cena javnih infrastrukturnih projekata, ili megalomanskim pristupom u njihovom planiranju, pa se gradi i ono što treba i ono što ne treba, prvenstveno zato jer to na kratak rok ima pozitivan uticaj na rast BDP-a, ili zato što se infrastrukturni projekti predstavljaju kao investicije stranih partnera, a ne kao krediti koje kasnije treba vraćati.

Jedan dobar primer ovoga fenomena jeste i projekat izgradnje brze pruge Beograd – Subotica. Ova železnička infrastruktura bila je pre početka izvođenja ovih radova u veoma lošem stanju, i na pojedinim deonicama vozovi su jednostavno mileli brzinama od po 30 ili 40 kilometara na sat. Ali, da li je to zaista značilo da je neophodno da izgradimo potpuno novu prugu za brze vozove (uključujući i novi kolosek), koji mogu da putuju brže od 200 kilometara na sat? Da li bi finansijski pametnije umesto toga bilo da se samo pruga popravi i utegne, sa tim jednim kolosekom?

Na ovo pitanje nemamo jasan odgovor jer nemamo javno pokazanu nikakvu studiju izvodljivosti ove pruge, niti analizu troškova i koristi. Кada se saberu svi izvori finansiranja (kineski i ruski državni kredit), reč je o pozamašnoj sumi od dve milijarde dolara ili oko 1,7 milijardi evra. Na kratak rok izgradnja ove pruge sigurno ima pozitivni uticaj na kreiranje BDP-a, u čiju vrednost se računa vrednost izvedenih radova. Za tu statistiku nebitno je što većinu radova izvode kineske i ruske firme. Prema prikazanoj ceni, izgradnja ove pruge sa sobom će doneti 1,7 milijardi evra nove vrednosti tokom nekoliko godina izgradnje (ne računajući mogući uticaj na domaću proizvodnju građevinskog materijala), a poređenja radi srpski BDP iznosi 47 milijardi evra. Međutim, to se dešava samo jednom, u onoj godini kada su ti radovi izvedeni. Već naredne godine, doprinos pruge u obračunu BDP-a značajno je manji; pruga onda BDP-u doprinosi samo kroz korišćenje, kao vrednost prodatih putničkih karata i taksa za transport tereta.

Mihailo Gajić, direktor istraživačke jedinice Libertarijanskog kluba Libek

Click to comment

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Najnovije vesti

To Top