Vesti iz Srbije

Softer nuđen besplatno, Telekom ga prodao za 12 miliona

Na početku epidemije kovida-19, Srbija je mogla besplatno da dobije program baziran na veštačkoj inteligenciji, koji u Čileu, Argentini, Peruu i Španiji već opslužuje blizu četiri miliona pacijenata. Taj sistem za brzu komunikaciju i upravljanje zdravstvenim uslugama, razvio je Nišlija Milan Đidara, koji je pre devet godina napustio zemlju i sistem primenio u Južnoj Americi. Na njegovu ponudu Srbija nije odgovorila, ali je u avgustu firmama Procescom i Telekom Srbija, Ministarstvo zdravlja dodelilo 12 miliona dinara za samo jedan segment slične platforme.

Konkretno i jasno – „pomoć iz Čilea“, naslovljen je imejl upućen u više institucija u Srbiji. Od predsednika republike do raznih adresa u Ministarstvu zdravlja. U svoje i u ime firme – nudio je sistem za brzu i neposrednu komunikaciju sa pacijentima, koja je automatizovana i pouzdanija od kol-centara.

– Mi nismo ponudili. Mi smo pokušali da ponudimo, jer nismo imali nikakav odgovor. Probali smo da komuniciramo sa Vladom, sa Ministarstvom zdravlja – priča Milan Đidara.

Ali odgovor ni od kuda.

– Možda je naša greška što smo ponudili besplatno. Uglavnom, kažu, kad nešto nema cenu onda je džabe i ne vredi ništa – dodaje.

U Čileu se pokazalo da ovaj sistem vredi. Menja kol-centre u zdravstvenim ustanovama i to čini mnogo efikasnije. Sa pacijentima komunicira „inteligentan“ softver uz pomoć glasa, poruka na svim platformama i mrežama. Zakazuje preglede, podseća na zakazane intervencije, automatski pomera termine i što je najvažnije – smanjuje čekanje pacijenata i povećava efikasnost u radu i do 30 odsto.

– Imamo šestoro ljudi koji rade i koji komuniciraju, uz pomoć sistema, sa četiri miliona pacijenata mesečno – kaže Đidara.

I to u četiri zemlje, sa statistički 15 puta manje grešaka u odnosu na situaciju kada podatke u sistem unosi zaposlena osoba u kol-centru. Zašto onda Srbija nije odgovorila ništa, kada joj je ovaj sistem u martu prošle godine ponuđen gratis?

– Možda nisu imali vremena u tom trenutku, ne znam šta bi drugo mogao da kažem – navodi.

Vidi da je čekanje kod nas i dalje prisutno, što – tvrdi, ne mora da bude u toj meri, ako se uredi da bude manje praznog hoda. Sa druge strane, Srbija je propustila šansu da joj se jedan ostvareni intelektualac, možda, korak po korak – vrati.

– Mislim da nisam jedini koji je otišao zbog nerazumevanja i ostvario se u onome što radi i zna. Nažalost, ponovo sam naišao na nerazumevanje, ne znam – kaže.

N1: Da li biste se vratili?

– Ne – poručuje Đidara.

Click to comment

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Najnovije vesti

To Top