Vesti iz Srbije

Svi odlaze odavde, najpametniji prvi

U Evropsku uniju je 2018. godine otišlo duplo više radnika iz Srbije nego što je beleženo osam godina ranije. Ukupan broj srpskih državljana u zemljama EU u istom periodu je opao, ali je broj ljudi iz Srbije koji su u međuvremenu dobili državljanstvo evropskih zemalja uvećan. To znači da je broj radnika poreklom iz naše države koji radi u EU u blagom porastu.

Više od dva odsto ukupnog broja zaposlenih u Austriji prošle godine bilo je iz Srbije. Više od njih je bilo samo Mađara i Nemaca, pokazuju podaci austrijskog Federalnog ministarstva rada.

Ipak, broj srpskih radnika u Austriji skoro za trećinu je manji nego 2008. godine.

– Negde od 2015. počeo je snažan rast emigracije naših državljana u Nemačku i više novih članica EU – Slovačku, Sloveniju, Hrvatsku, Maltu, Češku, Mađarsku, Poljsku… dok je emigracija u Austriju i većinu ostalih zemalja ‘stare’ EU (npr. Francusku, Italiju itd.) čitavu prošlu deceniju stagnirala ili opadala – objašnjava za Novu ekonomiju profesor Ekonomskog fakulteta Mihailo Arandarenko.

Broj srpskih državljana koji godišnje ode na rad u neku od evropskih zemalja je od 2010. do 2018. godine skočio za 127 odsto.
U istom periodu opao je ukupan broj srpskih državljana koji rade u EU sa 560.631 na 491.199 ljudi.

Dok ukupan broj srpskih državljana koji rade u Evropskoj uniji opada od 2010. godine, broj radnika koji su iz Srbije, ali su dobili državljanstvo evropskih zemalja je u porastu, navodi se u istraživanju Evropske trening fondacije, čiji je autor profesor Arandarenko.

  • Budući da je ukupan broj naturalizovanih (onih koji su dobili državljstvo evropskih zemlaja, prim. nov.) u periodu 2010-18. godine oko 117.000 to pokazuje godišnji porast u hiljadama srpskih migranta u (tadašnjih) 28 zemalja Evropske unije, što, samo sebi, nije preterano alarmantno i u skladu je sa dugoročnim trendom – piše u istraživanju.

Ono što bi, pak, moglo da zabrine je ubrzan protok radne snage poslednjih godina kao ni izmenjena struktura radnika koji odlaze u inostranstvo u pogledu njihovog obrazovanja, ali i zemalja u koje odlaze.

Od 1980. broj emigranta raste, a 2000-ih broj nekvalifikovanih i niže obrzaovnaih radnika bio je vrlo sličan broju visokoobrazovane radne snage koja odlazi iz Srbije. Najmanje je bilo srednjeobrazovanih emigranta. Međutim, u poslednje dve decenije značajno je porastao broj visokobrazovanih koji odlaze iz Srbije u odnosu na niže obrazovane radnike.

Upoređujući podatke za 2010. i 2018. godinu Arandarenko u svom istraživanju primećuje da je najveći porast godišnjeg priliva radnika u Nemačku (sa oko 3.000 na preko 16.000), ali i u Hrvatsku, kao novu članicu, Sloveniju, Slovačku, Mađarsku, Maltu i Češku. Sa druge strane, godišnje sve manje ljudi iz Srbije odlazi da radi u ranije popularne države kao što su Italija, Austrija, Francuska i Švajcarska, piše Nova ekonomija.

Click to comment

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Najnovije vesti

To Top