Uncategorized

Uz račun za struju već sedam godina plaćamo „trošak garantovanog snabdevača“

Uz račun za struju već sedam godina plaćamo „trošak garantovanog snabdevača“, koji je do skoro bio velika misterija, jer se nije znalo šta obuhvata. Ispostavilo se da se njegovim naplaćivanjem krši Zakon o zaštiti potrošača i da građani mogu da tuže EPS, kako bi u svoj džep vratili po 14.000 dinara.

Protivpravno naplaćivanje „Troška garantovanog snavbdevača“ tokom juna je na svom Fejsbuk nalogu obelodanilo Udruženje građana „Proces“. Iz Udruženja su naveli da, prema stavu domaćih sudova, taj trošak nije u skladu sa Zakonom i da EPS mora da vrati novac svakom građaninu koji to zatraži putem suda, zajedno sa zateznom kamatom.

Nezakoniti trošak EPS-a

Osnivač Udruženja „Proces“ Aleksandar Nešić za „Sputnjik“ podvlači da je EPS godinama naplaćivao „Trošak garantovanog snabdevača“, koji je trenutno 142,62 dinara, iako nije bilo poznato šta on zapravo predstavlja, odnosno koje stavke obuhvata.

– Protivzakonitim ga čini što je u suprotnosti s odredbama Zakona o zaštiti potrošača, tačnije Člana 12, a Stava 4, kojim je propisano da je zabranjeno naplaćivanje izdavanja i slanja računa potrošaču. Agencija za energetiku Republike Srbije, koja daje saglasnost na odluku EPS-a kojom se utvrđuje „Trošak garantovanog snabdevača“, istakla je da u taj trošak ulaze troškovi izrade i slanja računa, što je protivno Zakonu o zaštiti potrošača – objašnjava Nešić.

Iako je „Trošak garantovanog snabdevača“ fiksan, on ulazi u osnovicu za obračun akciza i PDV-a, što građanima daje mogućnost da u tužbama potražuju i srazmeran deo tih naplaćenih poreza.

Presude u Užicu i Vojvodini

Nešić je ukazao na to da su advokati s kojima Udruženje sarađuje podneli veliki broj tužbi, ali da još uvek nemaju nijednu presudu, jer su nedavno započeli postupke.

– Međutim, već postoji nekoliko pravosnažnih presuda po tom osnovu, tako da je već uspostavljena sudska praksa, prema kojoj građani imaju pravo da potražuju svoj novac nazad. Mi nemamo konkretno nijednu presudu, ali imamo saznanja da su u Vojvodini i još nekim delovima Srbije presude već počele da se realizuju – napominje Nešić.

Da je reč o nezakonitoj naplati tvrdi i Udruženje potrošača „Efektiva“, koje je tokom vikenda objavilo fotografiju pravosnažne presude Višeg suda u Užicu protiv EPS-a, prema kojoj je to preduzeće obavezno da potrošaču vrati novac kojim je naplaćivan „Trošak garantovanog snabdevača“.

– Tuženi je obavezan da tužiocima na ime sticanja bez osnova zbog protivzakonite naplate troškova izdavanja i slanja računa i info-centra isplati novčani iznos od po 5.998,05 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja, pa do konačne isplate, sve u roku od osam dana po prijemu presude – stoji u presudi.

Takođe, iz „Efektive“ su saopštili da se povodom naplaćivanja „Troška garantovanog snabdevača“ oglasio i Zaštitnik građana, koji je utvrdio da računi za struju „ne sadrže jasne i precizne informacije koju uslugu potrošač plaća kroz taj trošak“ i da je „pružalac usluga dužan da korisniku izda račun na osnovu kog korisnik može na nesumnjiv način da utvrdi šta je platio, odnosno šta plaća“.

– Račun za pružene usluge obuhvata samo pruženu uslugu. On ne sme da kupca optereti davanjima za one radnje koje nisu deo pružene usluge. Zakon je opredelio šta se računom može naplaćivati, a šta pružalac usluge nije ovlašćen da kroz račun naplaćuje. Prodavac, shodno zakonskim odredbama, nije ovlašćen da naplaćuje izdavanje i slanje računa; to je trošak pružaoca usluga i može padati samo na njegov teret – navodi se u izveštaju Zaštitnika građana.

Nešić pojašnjava da je Zakon o zaštiti potrođača stupio na snagu u septembru 2014. godine, zbog čega je tužbama obuhvaćen period od tada do danas. S obzirom na to da je reč o sticanju bez osnova, rok zastarelosti je 10 godina. To znači da tužbe za povraćaj novca mogu da se podnesu još oko tri godine.

Zašto je trošak naplaćivan?

Na pitanje zašto je EPS naplaćivao „Trošak garantovanog snabdevača“ uprkos tome što je protivzakonit, Nešić odgovara:

– Naplaćivali su ga zato što su mislili da je u skladu sa Zakonom, isto kao što su banke mislile da mogu da naplaćuju „Troškove obrade i kredita“, pa je utvrđeno da ni to nije bilo zakonito. Banke su se 12 godina držale toga, pa smo uspeli i da njima stanemo na put.

Click to comment

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Najnovije vesti

To Top